Moja deca. Dve devojčice voljenice. Dva različita sveta, a ipak tako povezane nevidljivim, neraskidivim nitima. Zbog razlike od pet i po godina, odrastanje je transformisalo njihov odnos i doprinelo zbližavanju i sestrinskom savezništvu. Ali, nije uvek tako bilo.
Delile su sobu desetak godina. Kada su konačno dobile svaka svoju, činilo se da će nastupiti mir u kući. Međutim, mlađa je svakodnevno nalazila razlog da odlazi u sestrinu sobu i da tamo provodi vreme, što je izazivalo buru i negodovanje starije.
– Zašto stalno ideš kod nje u sobu?
– Ona ima DVD, a ja nemam. Hoću da gledam crtaće.
Zarad mira u kući, kupimo i njoj DVD. Međutim, nije prestala da ide kod sestre u sobu.
- Zašto sada ideš kod nje u sobu?
– Ona ima kompjuter. Hoću i ja da igram igrice, a ona mi ne da.
Zarad mira u kući, nabavimo i njoj kompjuter. Naravno, nije prestala da odlazi tamo.
– Zašto sada ideš kod nje u sobu?
– Ona ima internet, a ja nemam.
Zarad mira u kući, uvedemo i njoj internet. Zadovoljno pomislimo da sada imaju sve isto i da smo rešili problem, Ali ne, ona je i dalje uporno provodila vreme u sestrinoj sobi.
– Pa dobro, zašto i dalje ideš kod nje u sobu?
– Onako!
Zgledali smo se i samo slegli ramenima. U neverici.
Od tada je prošlo nekoliko godina. Ona nije prestala da odlazi u sestrinu sobu. Uvek ima jak razlog za to, a starija se pomirila sa sudbinom. Samo je zamolila da kad nešto uzme, vrati na svoje mesto. Naravno, ni to nije poslušala.
Ali, vrlo često kad ujutru odem da ih obiđem, jedan krevet bude prazan. Spavaju zajedno.
52 mišljenja na „Dve sestre“
Bogatstvo je imati sestru i njih dve to znaju, a možda će im i roditelji shvatiti!
Sanjarenja, ja nemam ni sestru ni brata. Zato previše ozbiljno shvatam njihove nesporazume. Celu situaciju posmatram kao roditelj koji želi da deca budu zadovoljna i da bude mir u kući. Moj muž takođe, iako on ima mlađeg brata i, za razliku od mene, može da razume. On to ne doživljava ozbiljno kao ja.
Između dva brata, znam da mi je najveće bogatstvo detinjstva bilo baš to što sam imala njih i oni mene. Roditelji naprave najveću uslogu detetu kad mu daruju brata ili sestru, a ako može još dvoje, milina!
Svaki dan sam se pitala gde si i što već jednom ne dolaziš )
Veoma, dobila sam nekoliko zabrinutih mejlova sa pitanjima gde si i zašto te nema.
Posebna je sestrinska ljubav.Podsjeti me na moju sestru i mene – tako različite, a opet, tako slične… Podsjeti me i na moje dvije starije kćerkice, koje se stalno svađaju, a najviše se vole
Najveća podrška, sreća i ljubav – moja sestra! Osoba koja me razumije bez i jedne izgovorene riječi.Srećna sam što je imam. I isto tako sam presrećna, što moje cure imaju jedne druge
Draga Dalia, setila sam se tebe dok sam pisala, jer imaš devojčice. Meni je to osećanje nepoznato, nemam sestru, tako da to doživljavam kroz odnos svoje dece. Svakako bi mi bilo lakše da imam to iskustvo, jer ne bih sve tako ozbiljno shvatala.
Hvala ti na lepim rečima. Tu sam, mislim da sam sredila blog. Još isprobavam i uvežbavam. Drago mi je da su ovde svi oni koje volim da čitam.
Lepo Vrapče, tvoju priču o sestri sam im čitala naglas. To je nešto najlepše što sam pročitala u poslednje vreme, jer me tako podsetila na moje devojke. S godinama su sve bliskije i srećna sam zbog toga.
Trudim se da ih razumem, ne sputavam, ne vezujem za sebe, da razvijaju svoje ličnosti potpuno slobodno, ne namećem svoje mišljenje… I upravo je to ono što ih je vezalo za mene – ništa ne moraju, nego hoće.
Jednom sam jela trešnje sa svojim tadašnjim momkom. Bili smo zreli ljudi, ili smo bar mislili da jesmo. Odjednom on viknu.
-Ti pojede sve najbolje trešnje,
Pogledala sam ga sa nerazumevanjem. On kao jedinac, jeo je prvo one lošiji, a za kraj ostavljao najkrupnije, najlepše, da zasladi. Ja sam uvek delila trešnje sa bratom, naravno, prvo smo pojeli one lepše, pa onda šta je ostalo )
Borba braće verbalna, čak i fizička je priprema za borbu koja ih očekuje u životu. Imati brata, sestru je najveće bogatstvo na svetu, To je jedini protivnik koji nije zlonameran i koji te nikad neće povrediditi da zaboli do srca… Ne postoje braća koja se ne svadjaju, to ne bi bilo normalno…:))
AnaM, simpatično mi je kad ih čujem da čavrljaju, a kd ja naiđem, zaćute. To podržavam. Ne volim kad se svađaju, ali svi kažu da je to normalno i deo njihove ljubavi.
između mojih ćerki je razlika samo trinaestipo meseci. Nisu se mnogo svađale, verovatno jer su bile približnog uzrasta, ali oko ovakvih stvari i sada dođe do čarki.
Ipak, najviše se vole, uživam kad ih slušam dok čavrljaju i smeju se.
Nena, verovatno je drugačije kad su približnog uzrasta, one su kao bliznakinje. Kod mojih je velika razlika, starija ima pokroviteljski odnos prema maloj. Sad su obe devojke, pa je drugačije.
Draga, bez namere da uvredjavam bilo koga, moja mama je jedinica. I znam i sve ti verujem!!! ))
Draga razmišljanko - razneži me tvoja priča!
One imaju jedna drugu – da rastu zajedno, uče o svemu oko sebe zajedno, zaljubljuju se uz medjusobnu podršku , grade svoje živote sa osećajem da je sestra tu negde , u blizini , za sve!
tako je bilo sa mnom i mojim bratom,umeli smo dobro da se potucemo ali kada je doslo vreme da nam se odvoje sobe slozno smo odbili.i dan danas delimo istu,ima dovoljno za oboje.i ne bih mogla da zamislim da imam svoju.a tvoja mladja cerka je prava pametnica,odusevila me je!
AnaGram, sad na to gledam sa simpatijama i bez nerviranja, trebalo mi je vreme. I, u pravu si, stariji su obično oštećeni, jer se od njih očekuje da budu razumniji. A mlađi su kao krpelji koji ti se zavuku pod kožu.
Sad sam odlicno
Jedan dan te nije bilo već sam primetila, posle par dana sam se vec unervozila, pa sam već pomislila i post da ti pišem
Ali rekoh prvo ću da ispitam sanjarenju, pa me malo umirila odgovorom i eto tebe
hihi, ja uvek mada sad kako sam tetka morala sam se uozbiljiti
Rodjena je zbog njegove zelje da ima nekoga, i veruj mi da mi je sada toliko puta zao kad vidim sta mu radi.
Covek od svojih 19, pretvara se u misica kad jedna Azdaja od 12 udje u sobu.
Ali, tu istu Azdaju mozes obesiti u centru grada ona ti nikada nece ni jednu rec reci protiv njega, a ne postoji glupost koju je napravio a da ona ne zna.
Tako da, shvati draga, njihova ljubav je mnogo jaca nego se to nama cini sa strane.
Ako sam na nesto ponosna, onda sam ponosna na njihovu medjusobnu ljubav, i kad ih gledam, cak i kad se svadjaju znam da sam uspela u zivotu!
Jedinica sam, imam sestru i brata od strica sa kojima sam bliska, ali uvek sam nekako… u drugom krugu. Svom buducem detetu (koje jos nije ni na putu) obecavam da nece biti jedince, ako bas, bas ne mora, a najmanje sto zelim je mir u kuci.
Nevjerovatan je taj odnos sestara. Moja se udala kad sam ja imala deset a ona dvadeset godina tako da se nismo stigle ni posvađati. Ali, zato se sada redovno dešava da ona dođe kod nas i počne da pretura po mojoj garderobi tražeći nešto za sebe. Ili me prekida u učenju tvrdeći kako se ja samo pravim da učim kako bih izbjegla druženje sa njom. Ali, u suštini svega je ljubav, ona najiskrenija. Znam, kad bi me svi ostavili, ona bi bila tu, uvijek sa riječima utjehe i ohrabrenja. A pošto je starija, i sa savjetima
Bogatstvo je imati sestru i njih dve to znaju, a možda će im i roditelji shvatiti!
Sanjarenja, ja nemam ni sestru ni brata. Zato previše ozbiljno shvatam njihove nesporazume. Celu situaciju posmatram kao roditelj koji želi da deca budu zadovoljna i da bude mir u kući. Moj muž takođe, iako on ima mlađeg brata i, za razliku od mene, može da razume. On to ne doživljava ozbiljno kao ja.
Između dva brata, znam da mi je najveće bogatstvo detinjstva bilo baš to što sam imala njih i oni mene. Roditelji naprave najveću uslogu detetu kad mu daruju brata ili sestru, a ako može još dvoje, milina!
P.S. Nedostajala si ovde, da znaš!
Sanjarenja, baš zato što ja nisam imala nikoga, nisam htela da dozvolim da moja ćerka ostane sama.
Nije me bilo par dana, ali sada sam tu. Priznajem da mi je drago da čujem da je primećeno moje odsustvo.
Da li je primećeno tvoje otsustvo??
Svaki dan sam se pitala gde si i što već jednom ne dolaziš
)
Veoma, dobila sam nekoliko zabrinutih mejlova sa pitanjima gde si i zašto te nema.
Posebna je sestrinska ljubav.Podsjeti me na moju sestru i mene – tako različite, a opet, tako slične… Podsjeti me i na moje dvije starije kćerkice, koje se stalno svađaju, a najviše se vole
Najveća podrška, sreća i ljubav – moja sestra! Osoba koja me razumije bez i jedne izgovorene riječi.Srećna sam što je imam. I isto tako sam presrećna, što moje cure imaju jedne druge
Uh… al’ ja oduži… Al post ti je tako lijep!
I blog ti je divan!
I nedostajala si ovih dana
Draga Dalia, setila sam se tebe dok sam pisala, jer imaš devojčice. Meni je to osećanje nepoznato, nemam sestru, tako da to doživljavam kroz odnos svoje dece. Svakako bi mi bilo lakše da imam to iskustvo, jer ne bih sve tako ozbiljno shvatala.
Hvala ti na lepim rečima. Tu sam, mislim da sam sredila blog. Još isprobavam i uvežbavam. Drago mi je da su ovde svi oni koje volim da čitam.
Poljubi devojke!
Sestra.
Moja najveća ljubav.
Moje bogatstvo.
Zbog nje koračam visoko podignute glave.
Dala bih život za nju.
Moja snaga i moja najveća slabost.
Raznežila me ova tvoja priča.
I divna si…da znaš.
Srećne su što imaju takvu majku.
Lepo Vrapče, tvoju priču o sestri sam im čitala naglas. To je nešto najlepše što sam pročitala u poslednje vreme, jer me tako podsetila na moje devojke. S godinama su sve bliskije i srećna sam zbog toga.
Trudim se da ih razumem, ne sputavam, ne vezujem za sebe, da razvijaju svoje ličnosti potpuno slobodno, ne namećem svoje mišljenje… I upravo je to ono što ih je vezalo za mene – ništa ne moraju, nego hoće.
Puno te pozdravljam
Volela bih da imam sestru.
Mesecina, razumem te. I ja bih volela. Verovatno bih bila i drugačija osoba.
Jedinica si??
Ti ne možeš da razumeš … ne trudi se
)
Primer
Jednom sam jela trešnje sa svojim tadašnjim momkom. Bili smo zreli ljudi, ili smo bar mislili da jesmo. Odjednom on viknu.
-Ti pojede sve najbolje trešnje,
Pogledala sam ga sa nerazumevanjem. On kao jedinac, jeo je prvo one lošiji, a za kraj ostavljao najkrupnije, najlepše, da zasladi. Ja sam uvek delila trešnje sa bratom, naravno, prvo smo pojeli one lepše, pa onda šta je ostalo
)
Borba braće verbalna, čak i fizička je priprema za borbu koja ih očekuje u životu. Imati brata, sestru je najveće bogatstvo na svetu, To je jedini protivnik koji nije zlonameran i koji te nikad neće povrediditi da zaboli do srca… Ne postoje braća koja se ne svadjaju, to ne bi bilo normalno…:))
Anamče drago, baš sam te se uželela!
Definitivno ne mogu da razumem njihove odnose. Svađaju se ceo dan, a onda spavaju zajedno. Ponekad se osetim k’o budala što to shvatim ozbiljno.
Hej, napokon, a vec sam htela da pisem mail sanjarenju sto te nema
Post ti je predivan!
Moja tuga sto nemam sestru je vremenom tek malo splasnula.
Zarad mira
Veliki pozdrav!
Merkur, mislim da smo osiromašene za to osećanje. Zato mi je drago što one imaju jedna drugu.
Pozdrav tebi veeeliki!
razmišljanka, to je divno.
One jedna drugoj svašta kažu, ali to jača njihovu ljubav, i naravno u krevetu dugo šapuću jedna drugoj tajne koje ne mogu nikome reći.
Smeju se i sutradan se samo pogledaju i sve znaju.
Ta ljubav je kao prijateljstvo dignuto na deseti stepen
)
AnaM, simpatično mi je kad ih čujem da čavrljaju, a kd ja naiđem, zaćute. To podržavam. Ne volim kad se svađaju, ali svi kažu da je to normalno i deo njihove ljubavi.
Ovo mi je vrlo poznati, i simpatično!
između mojih ćerki je razlika samo trinaestipo meseci. Nisu se mnogo svađale, verovatno jer su bile približnog uzrasta, ali oko ovakvih stvari i sada dođe do čarki.
Ipak, najviše se vole, uživam kad ih slušam dok čavrljaju i smeju se.
Nena, verovatno je drugačije kad su približnog uzrasta, one su kao bliznakinje. Kod mojih je velika razlika, starija ima pokroviteljski odnos prema maloj. Sad su obe devojke, pa je drugačije.
Ma ljubim ja tebe i tvoje dve devojke. Sve je to normalno. Treba da vidiš moju ćerku i mog sina, koje su to dve lujke.
))) Kuku!!! 
))
Roksi, lakše mi je kad čujem da je i kod drugih tako. A i ti to bolje razumeš, imaš brata. Grozno mi je da slušam svađu.
Nisu to, dušo, svadje. One tako razmenjuju sestrinske nežnosti.
)) Ah, vi jedinci, ništa ne razumete! 
))
Roksi, ič ne razumem! Jedinci su iščašen narod.
Draga, bez namere da uvredjavam bilo koga, moja mama je jedinica. I znam i sve ti verujem!!!
))
Draga razmišljanko - razneži me tvoja priča!
One imaju jedna drugu – da rastu zajedno, uče o svemu oko sebe zajedno, zaljubljuju se uz medjusobnu podršku , grade svoje živote sa osećajem da je sestra tu negde , u blizini , za sve!
Impresija, upravo je tako i blago njima. Ja to nisam imala.
Dobro je jos! Nek tako i ostane!
Marco, da li ti znaš nešto što ja ne znam?
Pa gde si bre, sestro slatka…vec se zabrinuh za tebe…
Ja imam sestru, i ti si me ovim postom podsetila na nase detinjstvo, na svadje, cupkanje za kosu, ali i veliku ljubav ….
Tu sam, Luna. Malo me smorilo sređivanje bloga, pa sam morala da se iskuliram. Ne brini, žilava sam ja đivuljka.
Obzirom da imaš sestru, sigurno bi se bolje snalazila u ovim dečjim svađama… A i bogatija si za jednu ljubav.
tako je bilo sa mnom i mojim bratom,umeli smo dobro da se potucemo
ali kada je doslo vreme da nam se odvoje sobe slozno smo odbili.i dan danas delimo istu,ima dovoljno za oboje.i ne bih mogla da zamislim da imam svoju.a tvoja mladja cerka je prava pametnica,odusevila me je!
K1ssyfac, onda ćeš se ti manje nervirati kad ti se deca budu svađala.
Divna prica
Sestrinstvo ne treba pokusavati spreciti, a drugacije ne moze funkcionisati osim“ na neciju stetu“ …obicno su stariji osteceni
Pozdrav
AnaGram, sad na to gledam sa simpatijama i bez nerviranja, trebalo mi je vreme. I, u pravu si, stariji su obično oštećeni, jer se od njih očekuje da budu razumniji. A mlađi su kao krpelji koji ti se zavuku pod kožu.
JAOOOOOOOOOOOOOOO, stigla ti…
KONAČNO!!!!
Ah
Ma to je sve normalno kod njih…
Ja imam starijeg brata i to 7 godina…
Muckooos!!! Pa niko mi se nije obradovao kao ti. Kako si, slatkice?
Naravno da je tebi sve normalno, jer si ti mlađa, ona koja pravi probleme, hehe!
Sad sam odlicno
i eto tebe 
mada sad kako sam tetka morala sam se uozbiljiti 
Jedan dan te nije bilo već sam primetila, posle par dana sam se vec unervozila, pa sam već pomislila i post da ti pišem
Ali rekoh prvo ću da ispitam sanjarenju, pa me malo umirila odgovorom
hihi, ja uvek
Muckice, rekla mi je sanjarenja da si brinula. Hvala ti puno xD
I nemoj da se uozbiljuješ kao tetka, više će te voleti. Dovoljni su mu ozbiljni „matorci“.
ahah… i to što kažeš
Ja imam sina 19, i cerku 12 godina.
Rodjena je zbog njegove zelje da ima nekoga, i veruj mi da mi je sada toliko puta zao kad vidim sta mu radi.
Covek od svojih 19, pretvara se u misica kad jedna Azdaja od 12 udje u sobu.
Ali, tu istu Azdaju mozes obesiti u centru grada ona ti nikada nece ni jednu rec reci protiv njega, a ne postoji glupost koju je napravio a da ona ne zna.
Tako da, shvati draga, njihova ljubav je mnogo jaca nego se to nama cini sa strane.
Ako sam na nesto ponosna, onda sam ponosna na njihovu medjusobnu ljubav, i kad ih gledam, cak i kad se svadjaju znam da sam uspela u zivotu!
Casper, koliko god da se svađaju, još se nije desilo da ne brane jedna drugu kod nas. Tad mi postane jasno koliko je ta ljubav jaka.
Jedinica sam, imam sestru i brata od strica sa kojima sam bliska, ali uvek sam nekako… u drugom krugu. Svom buducem detetu (koje jos nije ni na putu) obecavam da nece biti jedince, ako bas, bas ne mora, a najmanje sto zelim je mir u kuci.
Fedra, od srca ti želim da ostvariš svoje snove. A što se tiče mira u kući, o tome ćemo kad se to desi.
Sad sam se baš raznežila: )
Divna ti je priča… i setila me na mene i moju sestru, koja je, na žalost, hiljadama kilometara daleko…
doduše, samo fizički: )))
Bravarice, dobro si rekla – samo fizički. Vidim po mojoj deci kakva su ta osećanja…
Mlađi se uvek motaju oko starijih, prava mala smetala su, a stariji ih na neki način trpe, jer su stariji, pa makar to bilo i samo godinu dana…
Najvažnije je da one ne prekidaju komunikaciju, a čarke se događaju i prolaze…
Iluzija, ti mlađi su kao krpelji koji se svima uvuku pod kožu. U to sam se uverila.
Hehe,a dušaa.. (((:
Znam kako je to
3msc, dobro je što znaš. Umećeš sa svojom decom.
Nevjerovatan je taj odnos sestara. Moja se udala kad sam ja imala deset a ona dvadeset godina tako da se nismo stigle ni posvađati. Ali, zato se sada redovno dešava da ona dođe kod nas i počne da pretura po mojoj garderobi tražeći nešto za sebe. Ili me prekida u učenju tvrdeći kako se ja samo pravim da učim kako bih izbjegla druženje sa njom. Ali, u suštini svega je ljubav, ona najiskrenija. Znam, kad bi me svi ostavili, ona bi bila tu, uvijek sa riječima utjehe i ohrabrenja. A pošto je starija, i sa savjetima
Samo što sam napisala gornji komentar, ona me zove