Tvoje usne
19
Vojnikovo pismo
Vojnik primio pismo od svoje devojke u kome piše:
„Dragi Roberte!
Ja ne mogu dalje ovako. Ova daljina između nas je prevelika. Takođe, moram priznati da sam te četiri puta prevarila od kako si otišao. Sve to nije u redu za nas oboje. Izvini! Molim te, pošalji mi nazad moju sliku koju sam ti dala.
Pozdrav, Marina.“
Vojnik, sav potresen ovim pismom, ode do svojih kolega i zatraži od njih slike, koje su mu oni mogli dati, njihovih devojaka, drugarica, sestara, rođaka… Zajedno sa Marininom slikom stavi sve te slike lepih devojaka u jedan veliki koverat, sveukupno 57, i napiše pismo:
„Draga Marina!
Žao mi je, ali ja se više ne sećam ko si ti. Molim te, pronađi svoju sliku i uzmi, a ostale mi pošalji nazad.
Pozdrav, Robert.“
Slatka ptica mladosti
Sretoh danas jednu vremešnu gospođu. Ništa tu ne bi bilo čudno da gospođa nije imala outfit, iliti pojavni oblik, od koga je prolaznicima zastajao dah i svi su se za njom okretali.
Frizura, dužina i boja kose, vrsta i boja garderobe i obuće, dužina i boja noktiju, nakit i šminka… Ništa od navedenog nije bilo u skladu sa njenim godinama. Sve je bilo preterano i prejako, začinjeno njenim „zanosnim“ hodom. Izgledala je tako groteskno!
U stvari, podstakla me je na razmišljanje. Šta je motiv nekih muškaraca i žena da, kada primete znake starosti, počnu da se odevaju i ponašaju neadekvatno. Zar zaista misle da će izgledati mlađe ako obuku garderobu kakvu nose tinejdžeri?!
Naravno da ne mislim da bi se trebalo zapustiti, ali smatram da svako životno doba ima svoje atribute. Oduševim se kad vidim bakicu diskretno našminkanu, sa urednom frizurom i u kostimu pastelnih boja, salonkama, negovanim rukama, sa belim ili roze lakom na noktima, diskretnim nakitom.
Možda sam ja konzervativna, ali zaista ne mislim da je primereno da žena u dobi preko pedeset godina nosi miniće, tesno pripijene pantalone, helanke, tigraste dezene, špicaste cipele sa visokom potpeticom, bodi majice sa dubokim dekolteom, pusti upadljivo ofarbanu kosu do pola leđa, stavi veštačke trepavice i jarko crveni ruž, preduge nokte nalakira vrištećim bojama, okači viseće minđuše do ramena i stavi oko vrata kilogram nakita.
Mladost je lepa, sočna, divlja, bezbrižna, neobuzdana, moćna, sama po sebi predivna i sjajna. I prolazna. Treba prihvatiti i voleti sebe u svakom razdoblju života.
Tvoje oči
I
Još pamtim onaj tren
Kad si moj svet obojio zeleno
Kad su nam se pogledi zamrsili
U nevidljivi čvor večnosti.
II
I sada,
Kad nam je sneg u kosi,
A nežne bore prekrile lice,
Tvoje oči blistaju
Onim istim sjajem.
Kao nekad.
Još sam za tebe
Ona devojka
Čije si srce
Jednom davno
Pogledom
Zauvek osvojio.
Vaskrs i ja
Rođena sam i odrasla u doba kada je Bog bio zabranjen. Nemam uspomene iz detinjstva na Božić, Vaskrs, slave i običaje.
Udala sam se u porodicu koja nije prihvatila da Bog ne postoji i koja nije prekidala da slavi slavu i poštuje običaje vezane za velike praznike. Pošto smo jedno vreme živeli u istoj kući, bilo mi je zanimljivo da gledam kako moja svekrva farba jaja u lukovini, stavlja listiće u čarape i voskom ispisuje šare po jajima. Moja deca su od malih nogu znala za radost pravoslavnih praznika.
Nevolje su nastale kada više nismo živeli u istoj kući, a deca su želela šarena jaja. Morala sam da počnem ja to da radim, jer nisam htela da im uskratim vaskršnju radost.
Pokušaj prvi
Skuvala sam jaja pre podne, ali nisam imala vremena da ih odmah farbam. Ostavila sam to za popodne. Pažljivo pročitam uputstvo na kesici, ugrejem vodu, sipam sirće i farbu i počnem da spuštam jaja. Pošto su bila hladna, svako jaje koje sam spustila u vrelu vodu je puklo. Nije dolazilo u obzir da bacim tolika jaja, tako da su te godine sva jaja bila uredno ofarbana i naprsla. Zalepila sam po neku sličicu, bar da se ne vidi na prvi pogled.
Pokušaj drugi
Počela sam da farbam jaja popodne, kada sam završila sve obaveze. Baš kad su bila skuvana, pozovu nas prijatelji u goste. Odlučim da ih ofarbam kad se vratimo i ostavim ih u vodi u kojoj su se kuvala. Pošto je bilo kasno kad smo se vratili, sve sam ostavila za ujutro. Poučena prošlogodišnjim iskustvom, prvo sam ih zagrejala, da ne bi popucala. Uspešno ofarbam jaja, ukrasim i osetim ponos što će moja deca imati šarena jaja, kao i sva deca u komšiluku. Na Vaskrs, kad su počeli da lupaju jaja i da ih ljušte – novo iznenađenje. Sva belanca su bila sive boje, od višečasovnog stajanja u vodi. Niko nije imao želju da pojede takvo jaje.
Pokušaj treći
Poučena prethodnim iskustvima, skuvala sam jaja i odmah ih ofarbala. Radi boljeg vizuelnog efekta, uredno sam ih premazala uljem, da blistaju. A onda sam uzela da lepim sličice na njih. Naravno, ni jedna sličica nije mogla da se zalepi na zamašćenu površinu. Očaj me uhvatio – da li ću ja ikada uspešno ofarbati jaja i obeležiti Vaskrs kao sav normalan svet!
Posle toga sam godinama farbala jaja rutinski, uvek na isti način. Nisam eksperimentisala, jer nevolja je bilo dosta. Obična, obojena jaja, sa po nekom sličicom, bez mnogo mašte i ukrasa.
Sada su deca odrasla, ali raduju se Vaskrsu i šarenim jajima isto kao nekad. Ove godine je moja starija ćerka poželela da ona ofarba i ukrasi jaja po svom ukusu.
Ovo je rezultat njenog rada.
Ljubi je mama, lepo je videti da deca prevaziđu roditelje.
Suze
Čula sam misao.
Kad se smejete, svi se smeju sa vama. Kada plačete, plačete sami.
Kako je važno imati rame za plakanje, imati nekoga da nam briše suze, da plače sa nama. Da se smejemo možemo sa svima. Da plačemo, samo sa prijateljem.
Toliko je onih koji se tuđim suzama raduju.
Vežba za vrat
Mnogo vremena provodim za računarom i ukočio mi se vrat, tako da sam morala da konsultujem fizijatra. Preporučene su mi vežbe. Pretpostavljam da mnogi(e) od vas imaju isti problem, pa ću vam pokazati šta treba da radite i koju vežbu da primenite.
I tako više puta…
Hasta siempre
Još jedan pokušaj da stavim klip.
Drago kamenje – opal
Verovanje u uticaj dragog i poludragog kamenja i plemenitih metala na ljudsku sudbinu vuče korene iz davnih vremena. Čovek je oduvek izrađivao amajlije i talismane, kojima je pokušavao da privuče pozitivne uticaje i otera negativne.
U astrologiji se svakoj planeti i sazvežđu pripisuje određeni dragi kamen ili plemeniti metal, koji odražava određene osobine u skladu sa pojedinim horoskopskim znakom. Pravilno izabrano drago kamenje može ne samo doneti sreću onome ko ga nosi, već i zaštiti od negativnih uticaja.
OPAL je dragulj koji tokom čitave istorije ne prestaje da oduzima dah svojom čudesnom iskričavom igrom boja, jedinstvenom na svetu i za koji kažu da je lep kao greh. Pred misterioznim opalom čovek ostane začuđen čudesnim nebeskim fenomenima – dugama, vatrometima i munjama, koji se pokreću u njegovim dubinama.
Postoje dve vrste opala – plemeniti (dragi), sa sposobnošću isijavanja duginih boja i poludragi, koji nema tu osobinu i od koga je tek nedavno počeo da se proizvodi nakit. Kristalni opal je proziran, blistavih boja i u njemu su vidljivi svi slojevi boje. Kod mlečnog ili bisernog opala boje se razlivaju i variraju u zavisnosti od ugla posmatranja. Vatreni opal može biti žut, narandžast i jarkocrven. Najzanimljiviji i najskupoceniji je crni opal, čija osnova je crna, teget ili tamnosiva, a iz sebe isijava bojama sveg drugog dragog kamenja.
Arapi su govorili da je ovaj kamen sa „munjom“ u sebi stigao sa neba i da predstavlja „sidro nade“. Njegovu lepotu je rimski istoričar Plinije Mlađi okarakterisao kao kombinaciju ostalog dragog kamenja: „U njemu gori vatra rubina, blistavi purpurni sjaj ametista i zeleno more smaragda“. Stari Grci su verovali da opal svog vlasnika čini vidovitim. Kleopatra je navodno nosila ovaj kamen da bi privukla pažnju Marka Antonija.
Opal zvan orfanus nalazio se u kruni careva Rimskog carstva, a za njega se pričalo da izgleda kao da se čist beo sneg presijava crvenim bojama vina. Smatralo se da ovaj opal čuva kraljevsku čast. Opal se nalazi i u krunskim draguljima Francuske. Napoleon je Žozefini poklonio divan primerak ovog kamena, nazvan „Troja u plamenu“.
Opal je cenjen i u srednjem veku, kada je bio znan kao oftalmios, ili kamen za oči, zbog verovanja da je dobar za vid. Neki su verovali da uticaj opala na vid čini njegovog nosioca nevidljivim za druge. Zato su ga cenili lopovi, kao i dame i gospoda koji su želeli diskreciju. Plavuše su nosile ogrlice od opala da bi se njihova kosa prelivala zlatastim bojama sunčevih zraka. Tokom srednjeg veka verovalo se da promena intenziteta boje opala ukazuje na dobro ili loše zdravlje njegovog nosioca.
Zato što u sebi sadrži boje svog drugog kamenja, opal ima veliki energetski naboj. Koristi se radi zaštite u doba negativnog uticaja zvezda. Izaziva spontane reakcije svog nosioca, pokreće nove ideje, stimuliše entuzijazam i deluje kao magnet za novac ili mušterije u nekom poslu. Kažu da donosi ljubav, ali samo vernim ljubavnicima, dok nevernima donosi zlu kob. Vrlo je duhovan i omogućuje uvid u nevidljivi svet. Posmatrajući opal, navodno, mogu se dobiti natprirodne moći, posebno u sferi predviđanja događaja ili pogađanja neizvesnih činjenica. Povećava zanimanje za umetnost.
Postoje i verovanja da opal, navodno, ima i negativno delovanje, jer to što sjaji u svim bojama kod nekih ljudi izaziva strah, a tvrdi se da je u tim bojama Bog ovekovečio sedam smrtnih grehova.
Opal je kamen čija je energija pojačana u oktobru i zato donosi sreću rođenima u tom mesecu, a vezuje se za zodijački znak Vaga.
Dve sestre
Moja deca. Dve devojčice voljenice. Dva različita sveta, a ipak tako povezane nevidljivim, neraskidivim nitima. Zbog razlike od pet i po godina, odrastanje je transformisalo njihov odnos i doprinelo zbližavanju i sestrinskom savezništvu. Ali, nije uvek tako bilo.
Delile su sobu desetak godina. Kada su konačno dobile svaka svoju, činilo se da će nastupiti mir u kući. Međutim, mlađa je svakodnevno nalazila razlog da odlazi u sestrinu sobu i da tamo provodi vreme, što je izazivalo buru i negodovanje starije.
– Zašto stalno ideš kod nje u sobu?
– Ona ima DVD, a ja nemam. Hoću da gledam crtaće.
Zarad mira u kući, kupimo i njoj DVD. Međutim, nije prestala da ide kod sestre u sobu.
- Zašto sada ideš kod nje u sobu?
– Ona ima kompjuter. Hoću i ja da igram igrice, a ona mi ne da.
Zarad mira u kući, nabavimo i njoj kompjuter. Naravno, nije prestala da odlazi tamo.
– Zašto sada ideš kod nje u sobu?
– Ona ima internet, a ja nemam.
Zarad mira u kući, uvedemo i njoj internet. Zadovoljno pomislimo da sada imaju sve isto i da smo rešili problem, Ali ne, ona je i dalje uporno provodila vreme u sestrinoj sobi.
– Pa dobro, zašto i dalje ideš kod nje u sobu?
– Onako!
Zgledali smo se i samo slegli ramenima. U neverici.
Od tada je prošlo nekoliko godina. Ona nije prestala da odlazi u sestrinu sobu. Uvek ima jak razlog za to, a starija se pomirila sa sudbinom. Samo je zamolila da kad nešto uzme, vrati na svoje mesto. Naravno, ni to nije poslušala.
Ali, vrlo često kad ujutru odem da ih obiđem, jedan krevet bude prazan. Spavaju zajedno.
